, 'opacity': false, 'speedIn': , 'speedOut': , 'changeSpeed': , 'overlayShow': false, 'overlayOpacity': "", 'overlayColor': "", 'titleShow': false, 'titlePosition': '', 'enableEscapeButton': false, 'showCloseButton': false, 'showNavArrows': false, 'hideOnOverlayClick': false, 'hideOnContentClick': false, 'width': , 'height': , 'transitionIn': "", 'transitionOut': "", 'centerOnScroll': false }); })

Pančićeva omorika

PANČIĆEVA OMORIKA

Pančićeva omorika uopšte ne raste na Kopaoniku.Na ovoj planini je samo grob Josifa Pančića, jer je to bila poslednja želja najvećeg srpskog prirodnjaka. Omorika je specifičnost Tare… Naime, postoji nekoliko primeraka stabala omorike ali te biljke su donesene sa Tare…

A sada o Pančićevoj omorici:

PRADAVNO, pre ledenog doba, na velikom prostranstvu zemlje živela je mlada lepotica Omorika. Jednom tako ona od celog sveta odabere planinu Taru da tu zaspi. Onako vitka, nežna i prelepa preživljavala je smrti svojih biljnih i životinjskih vršnjaka, sve zemljine preobražaje – milione godina.

Putujući po užičkom okrugu Josif Pančić, dočuo za Omoriku i odlučio da je nađe. Omorika je najlepši evropski četinar… i danas zbog svoje izuzetne lepote krasi botaničke bašte širom sveta…Četinar koji se razlikuje i od jele i od smrče…

Posle dvadeset dve godine mukotrpnog traganja, 1875.god. Josif Pančić pronalazi Omoriku u Zaovinama, a pronalazak i opis je iobjavio na nemačkom jeziku u članku „Jedan novi četinar u Istočnim alpima“ a opis biljke je napisan kako to i današnja botanika zahteva  na latinskom jeziku. Odmah je počelo osporavanje u naučnim krugovima, da se radi o  novoj vrsti koju je Pančić nazvalo Picea omorica P., a često joj je tepao i ’’ ledena lepotica ’’. Pančić je ipak izdržao kritiku nauke i nova vrsta je dobila ime po njemu Pančićeva omorika. Pančić je uspeo da locira i neka druga prirodna staništa Omorike. Karlo Maly 1934.god. otkriva najinteresantnije nalažište Pančićeve omorike na Mitrovcu ’’ Crveni potok ’’ ili ’’ Tepih livada ’’, što prestavlja jedino nalazište Omorike na tresetištu. Sva nalazišta Pančićeve omorike izdvojena su u tzv.rezervate prirode o kojima brine Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa JP Nacionalni park Tara. Svako pojedinačno stablo Pančićeve omorike je pod zaštitom kao i prirodna staništa kao strogi rezervati prirode: Zvezda, Crveni potok, Karaula Štula, Crvene stene, Ljuti breg, Bilo i Podgorušica.


Pančićeva omorika kao “živi fosil” svetske flore predstavlja naučnu zagonetku (poreklo, smanjivanje prirodne sredine samo na srednji tok reke Drine, slabost u konkurenciji sa drugim biljnim vrstama, osetljivost na negatino delovanje čoveka u prirodnim staništima, a sa druge strane jako dobro uspevanje u zagađenim urbanim uslovima ). Šumsko gazdinstvo u saradnji sa Institutom za šumarstvo iz Beograda podiglo je na Jelovoj gori prvu plantažu Pančićeve omorike, kako bi se ova sve više ugrožena vrsta spasila i omogućila proizvodnja sadnica. Kanic u svom putpisu navodi da su Pančićevu omoriku Rimljani koristili zbog izdržljivosti za podupiranje rudničkih jama u Bosni.

Svet je bio očaran besmrtnošću i lepotom “Uspavane lepotice”, a Pančić time proslavi sebe i svoju malu zemlju, koja je jedina u svetu pružila uslove za večan život ovoj vili medju četinarima.

Preuzeto sa www.npkopaonik.com



Ostavite komentar