Prirodne odlike

KOPAONIK – naša planina

Kopaonik

Planina sunca i snegova, poznat i kao Srebrna planina je najveći masiv u Srbiji. Kopaonik se nalazi se u njenom južnom kraju omeđen prirodnim granicama Ibra, Jošanice, Rasine, Gornje Toplice i Laba. Prostire se na čitavih 2756 km², dužinom oko 82,7  km i širinom oko 63 km.  U svom najvišem delu Kopaonik je nalik na kuću ravnoga krova te se taj deo naziva Ravni Kopaonik. Obuhvata Pančicev vrh (2017 m), koji je i najviši vrh ove planine, Suvo Rudište (1976 m) Karaman Vučak (1936 m) i Gobelju (1934 m). Na Ravnom Kopaoniku se nalazi  turistički centar kao i samo skijalište.

Kopaonik ne nosi bez razloga naziv “Krov Srbije”. Pogled sa Suvog Rudišta ili Pančićevog Vrha “neobično je zanimljiv i za onoga koji na podobnim mestima ne traži do prostran horizont, raznolikost gledane površine i neobičnost pojedinih gorskih grupa”, govorio je Josif Pančić, naš poznati botaničar po kome glavni vrh i nosi ime. Posmatrajući od pravca istoka neke od vrhova koje jasno mozemo videti pripadaju planinama Lepenac, Jastrebac, pa nadalje Ljuti Vrh, Kurilovo, Kolarnici, Ples i Bare, a iza njih i Staru planinu. U pravcu Niša dalje se nastavlja Suva planina, na jugu lanac Šare, zatim Komovi, Durmitor i brojni vrhovi planina u Srbiji -  Golija, Jankov kamen i mnogi drugi.

Planinu Kopaonik naročito atraktivnom čini prepoznatljiv pejzaž sa gustim četinarskim šumama (smrča i jela) na višim delovima i mešovitim bukovim i hrastovim šumama, u nižim delovima Kopaonika, pašnjaci, livade, kao i istaknuti planinski vrhovi.

VRHOVI CENTRALNOG MASIVA KOPAONIKA

Visina 1700-2000m

1. Pančićev vrh                     2017m

2. Suvo Rudište                    1976m

3. Veliki Karaman (Vučak)  1936m

4. Velika Gobelja                  1934m

5. Mali Karaman                   1904m

6. Mala Gobelja                     1845m

7. Nebeska Stolica                1913m

8.Bećirovac                           1782m

9.Kukavica                            1726m

10.Markove stene                  1721m

11.Vučak (Banjski Kopaonik) 1714

KLIMA

Priližno 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik može da pripiše specifičnoj klimi, subalpskog tipa. Zimske temparature nisu mnogo niske, kao posledica njenog južnog položaja, zaravnjenosti u gornjem delu i široke otvorenosti terena, što sve sprečava gomilanje hladnog vazduha i oblaka, a olakšava provetravanje. Pošteđen dugotrajne oblačnosti Ravni Kopaonik je zimi duže izložen suncu, dok se tokom letnjeg perioda neznatne količine padavina izliju u kratkotrajnim pljuskovima iza kojih nastaje lepo vreme.

Prvi snegovi počinju da padaju krajem novembra i zadržavaju se do maja meseca, prosecno čak 159 dana godišnje. tako da zimska sezona počinje početkom decembra i traje sve do aprila. Srednja godišnja temperatura  Ravnog Kopaonika je 3,7º c

Ovakva klima Kopaonika ima veliki značaj za zdravlje što potvrdjuju i medicinski stručnjaci. Sam boravak, uz šetnju i bavljenje sportskim aktivnostima, pogodovaće svima. Planinska klima ima lekovitiji efekat na ljudski organizam od klime u primorju. Boravak na Kopaoniku preporučuje se astmatičarima i pušačima, jer u potpunosti eliminiše napade astme i pušačkog bronhitisa. Deca koja često posećuju Kopaonik stiču sposobnosti za bolje podnošenje fizičkih napora, a upravo zbog toga su i profesionalni sportisti česti gosti najpoznatijeg zimskog turističkog centra u Srbiji.

Prosečna temperatura po mesecima na Kopaoniku

MINERALNE VODE

Kopaonik je priroda obdarila obiljem hladnih, blago radioaktivnih voda na visini i termomineralnim u njegovom podnožju. Ovakvo bogatstvo je posledica nepropustljivih stena od kojih se planina sastoji, većih količina padavina i jos nekoliko činilaca. Bilo na koju stranu da se krene naiđe se na potok i rečicu sa hladnom i bistrom vodom. Ovi planinski izvori održavaju temperaturu i leti od svega nekoliko stepeni Celzijusa. Najviši od njih je Krčmar voda koji izbija na visini od čak 1950 mnm, ispod samog Pančićevog vrha, Marina voda na 1700mnv, Pajino preslo i Kazanovske bačije.

U podnožju Kopaonika na nekoliko mesta izbijaju termomineralni izvori izvanrednog kvaliteta i visoke temperature, pogodni za više vrsta lečenja i razvoj banjskog turizma.Temperature vode od čak 78º C se može naći u Jošaničkoj banji, a idući dalje nalaze se Kuršumlijska banja (38-57º C) i Lukovska banja (36-56 º C). Prava je šteta sto ovakva prirodna bogatstva nisu na adekvatan način iskorišćena.

FLORA I FAUNA

U flori Kopaonika do sada je opisano preko 1500 biljnih vrsta. U Nacionalnom parku živi 91 endemična i 82 subendemične biljne vrste, što ukazuje da ovaj prostor predstavlja jedan od najznačajnijih centara biološke raznovrsnosti i endemizma Srbije i Balkana. Posebno mesto u tom bogatstvu zauzimaju tri lokalna endemita: Kopaonička čuvarkuća, Kopaonička ljubičica i Pančićeva režuha.


Životinjski svet današnjeg Kopaonika raznovrstan je i pored proređivanja naročito krupne divljači. Pre nekoliko decenija ovde je živeo medved, ris, jelen, divlja mačka, kuna, vidra i krupne ptice soko i ušasta sova. Danas je od krupne divljači ostao vuk, kao i ostala divljač srna, lisica, zec, a takođe i razne vrste ptica od kojih ušasta sova u manjem broju, jarebica kamenjarka kao i ptica krstokljun koja se hrani semenom četinara. Od insekata treba naglasiti sibirskog skakavca koji živi u visokim hladnim predelima planine.
U bistrim vodama i brzacima Samokovske reke živi potočna pastrmka.



Ostavite komentar